Благослови непријатеље моје, Господе!

< Bless My Enemies, O Lord

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем.
Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи.
Пријатељи су ме више везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу.
Ови су ме учинили странцем у земаљским царствима, и непотребним становником земље.
Као што гоњена звер нађе сигурније склониште него ли негоњена, тако сам и ја, гоњен непријатељима, нашао најсигурније склониште, сакривши се под Твој шатор, где ни пријатељи ни непријатељи не могу погубити душу моју.

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.
Они су место мене исповедили грехе моје пред светом.
Они су ме шибали, кад сам се ја устезао шибати сама себе.
Они су ме мучили онда, кад сам ја бежао од мука.
Они су ме ружили онда, када сам ја сам себи ласкао.
Они су ме пљували онда, када сам се ја гордио собом.

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.
Кад сам се ја правио мудрим, они су ме називали лудим.
Кад сам се правио моћним, они су ми се смејали као кепецу.
Кад сам хтео водити људе, они су ме гурали у позадину.
Кад сам журио да се обогатим, они су ме стукали гвозденом руком.
Кад сам мислио мирно спавати, они су ме будили иза сна.
Кад сам зидао дом за дуг и спокојан живот, они су га рушили и изгонили ме ван.
Заиста, непријатељи су ме одрешили од света и продужили руке моје до Твога скута.

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.
Благослови их и умножи их; умножи их и још више их огорчи против мене -
Да би моје бекство к Теби било бесповратно;
Да би се нада у људе искидала сва као паучина;
Да би се смирење потпуно зацарило у души мојој;
Да би срце моје постало гробом моја два зла близанца: гордости и гнева;
Да би све своје благо сабрао на небу;
Ах, да би се једном ослободио самообмане, која ме је и заплела у страшну мрежу варљива живота.

Непријатељи су ме научили да знам, - што мало ко зна - да човек нема непријатеља у свету изван себе.
Само онај мрзи непријатеље, ко не зна, да непријатељи нису непријатељи но сурови пријатељи.
Заиста тешко ми је рећи, ко ми је учинио више добра и ко више зла у овоме свету: пријатељи или непријатељи.

Зато, благослови, Господе, и пријатеље и непријатеље моје.
Роб куне непријатеље, јер не зна. А син их благосиља, јер зна.
Јер зна син, да му се непријатељи не могу дотаћи живота. Зато слободно корача између њих и моли се Богу за њих;
Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам. И не кунем.

St  Nikolaj Velimirović - Prayers by the Lake, LXXV

Play
Bless my enemies, O Lord. Even I bless them and do not curse them.
Enemies have driven me into Thy embrace more than friends have.
Friends have bound me to earth, enemies have loosed me from earth and have demolished all my aspirations in the world.
Enemies have made me a stranger in worldly realms and an extraneous inhabitant of the world.
Just as a hunted animal finds safer shelter than an unhunted animal does, so have I, persecuted by enemies, found the safest sanctuary, having ensconced myself beneath Thy tabernacle, where neither friends nor enemies can slay my soul.

Bless my enemies, O Lord. Even I bless them and do not curse them.
They, rather than I, have confessed my sins before the world.
They have punished me, whenever I have hesitated to punish myself.
They have tormented me, whenever I have tried to flee torments.
They have scolded me, whenever I have flattered myself.
They have spat upon me, whenever I have filled myself with arrogance.

Bless my enemies, O Lord. Even I bless them and do not curse them.
Whenever I have made myself wise, they have called me foolish.
Whenever I have made myself mighty, they have mocked me as though I were a dwarf.
Whenever I have wanted to lead people, they have shoved me into the background.
Whenever I have rushed to enrich myself, they have prevented me with an iron hand.
Whenever I thought that I would sleep peacefully, they have wakened me from sleep.
Whenever I have tried to build a home for a long and tranquil life,they have demolished it and driven me out.
Truly, enemies have cut me loose from the world and have stretched out my hands to the hem of Thy garment.

Bless my enemies, O Lord. Even I bless them and do not curse them.
Bless them and multiply them; multiply them and make them even more bitterly against me:
So that my fleeing to Thee may have no return;
So that all hope in men may be scattered like cobwebs;
So that absolute serenity may begin to reign in my soul;
So that my heart may become the grave of my two evil twins: arrogance and anger;
So that I might amass all my treasure in heaven;
Ah, so that I may for once be freed from self deception, which has entangled me in the dreadful web of illusory life.

Enemies have taught me to know what hardly anyone knows, that a person has no enemies in the world except himself.
One hates his enemies only when he fails to realize that they are not enemies, but cruel friends.
It is truly difficult for me to say who has done me more good and who has done me more evil in the world: friends or enemies.

Therefore bless, O Lord, both my friends and my enemies.
A slave curses enemies, for he does not understand. But a son blesses them, for he understands.
For a son knows that his enemies cannot touch his life. Therefore he freely steps among them and prays to God for them.

Bless my enemies, O Lord. Even I bless them and do not curse them. Amen.

St  Nikolaj Velimirović - Prayers by the Lake, LXXV