Благослови врагов моих, Господи!

< Bless My Enemies, O Lord

Благослови врагов моих, Господи. И я их благословляю и не кляну.
Враги решительнее друзей толкают меня в объятия Твои.
Друзья тянули меня к земле, враги разрушали все надежды мои на земное.
Они сделали меня странником в царствах земных и ненужным жителем земли.
Как преследуемый зверь быстрее находит себе убежище, чем непреследуемый,
так и я, гонимый врагами, укрылся под покровом Твоим,
где ни друзья, ни враги не могут погубить душу мою.

Благослови врагов моих, Господи. И я их благословляю и не кляну.
Они вместо меня исповедали перед миром грехи мои.
Они бичевали меня, когда я сам жалел бичевать себя.
Они мучили меня, когда я от мук убегал.
Они поносили меня, когда я льстил себе.
Они плевали в меня, когда я был горд собой.

Благослови врагов моих, Господи. И я их благословляю и не кляну.
Когда я считал себя мудрым, они называли меня безумцем.
Когда я считал себя сильным, они смеялись надо мной, как над карликом.
Когда я стремился быть первым, они теснили меня к последним.
Когда я стремился к богатству, они били меня по рукам наотмашь.
Когда я собирался спать мирно, они будили меня ото сна.
Когда я строил дом для долгой и тихой жизни, они разрушали его и изгоняли меня.
Воистину, враги отлучили меня от мира и помогли рукам моим дотянуться до края одежд Твоих.

Благослови врагов моих, Господи. И я их благословляю и не кляну.
Благослови их и умножи, умножи и сильнее ожесточи на меня.
Да будет бегство мое к Тебе безвозвратным.
Да истают надежды мои на земное, как паутина.
Да воцарится смирение в душе моей.
Да станет сердце мое могилой близнецам злобным - гневу и гордости.
Да соберу на небесах все сокровища свои.
Да освобожусь навсегда от самообольщения, запутавшего меня в страшную сеть жизни призрачной.
Враги открыли мне то, что немногим ведомо: нет у человека врагов, кроме него самого.
Тот лишь ненавидит врагов, кто не познал, что враги не враги, но друзья взыскательные.
Воистину, трудно сказать мне, кто сделал мне больше добра и кто причинил больше зла - враги или друзья.

Посему благослови, Господи, и друзей, и врагов моих.
Раб клянет врагов, ибо не ведает. Сын их благословляет, ибо ведает.
Ибо ведает сын, что враги не властны над жизнью его. Потому ходит он среди них свободно и молится о них ко Господу.

Благослови врагов моих, Господи. И я их благословляю и не кляну.

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем.
Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи.
Пријатељи су ме више везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу.
Ови су ме учинили странцем у земаљским царствима, и непотребним становником земље.
Као што гоњена звер нађе сигурније склониште него ли негоњена, тако сам и ја, гоњен непријатељима, нашао најсигурније склониште, сакривши се под Твој шатор, где ни пријатељи ни непријатељи не могу погубити душу моју.

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.
Они су место мене исповедили грехе моје пред светом.
Они су ме шибали, кад сам се ја устезао шибати сама себе.
Они су ме мучили онда, кад сам ја бежао од мука.
Они су ме ружили онда, када сам ја сам себи ласкао.
Они су ме пљували онда, када сам се ја гордио собом.

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.
Кад сам се ја правио мудрим, они су ме називали лудим.
Кад сам се правио моћним, они су ми се смејали као кепецу.
Кад сам хтео водити људе, они су ме гурали у позадину.
Кад сам журио да се обогатим, они су ме стукали гвозденом руком.
Кад сам мислио мирно спавати, они су ме будили иза сна.
Кад сам зидао дом за дуг и спокојан живот, они су га рушили и изгонили ме ван.
Заиста, непријатељи су ме одрешили од света и продужили руке моје до Твога скута.

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.
Благослови их и умножи их; умножи их и још више их огорчи против мене -
Да би моје бекство к Теби било бесповратно;
Да би се нада у људе искидала сва као паучина;
Да би се смирење потпуно зацарило у души мојој;
Да би срце моје постало гробом моја два зла близанца: гордости и гнева;
Да би све своје благо сабрао на небу;
Ах, да би се једном ослободио самообмане, која ме је и заплела у страшну мрежу варљива живота.

Непријатељи су ме научили да знам, - што мало ко зна - да човек нема непријатеља у свету изван себе.
Само онај мрзи непријатеље, ко не зна, да непријатељи нису непријатељи но сурови пријатељи.
Заиста тешко ми је рећи, ко ми је учинио више добра и ко више зла у овоме свету: пријатељи или непријатељи.

Зато, благослови, Господе, и пријатеље и непријатеље моје.
Роб куне непријатеље, јер не зна. А син их благосиља, јер зна.
Јер зна син, да му се непријатељи не могу дотаћи живота. Зато слободно корача између њих и моли се Богу за њих;
Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам. И не кунем.

St  Nikolaj Velimirović - Prayers by the Lake, LXXV